Bitolcanka
|
Анушке - си згрешила, не золва, снаа и е И сосема ја разбирам Бетпет. Имам видено таков случај. Мислам дека такви се некои роднински врски (од потесното семејство) како последица на нашето поставување/претставување кон нив од почеток. Не чини и човек да е предобар, а лош - во никој случај. На моменти - близок, на моменти - одмерен, на дистанца. Една моја пријателка еднаш рече: "Ако сакаш да живееш со братот откако ќе се ожени, мораш да живееш (и да ја сакаш) снаата". Има вистина во тоа и тоа голема. Јас имам брат, помал 2 години од мене. На моменти сме сложни, на моменти - кога ќе почувствува дека сум на некој начин против девојката (а секако дека не сум, само некогаш, како постара сестра си земам право да го посоветувам или дадам мислење) веднаш ме напаѓа велејќи дека ја мразам, против неа (со тоа и против него) сум... Каква-таква им е врската (бракот) мораме да ги поддржиме. Кога човек почувствува дека е нападнат почнува да се брани, да покажува отпор, сила... Бетпет, полека, трпеливо, одмери миг кога брат ти ќе е излезен, а снаа ти сама и разговарај со неа - искрено, пријателски. Не мора да се најавуваш, едноставно, изненади ја некогаш и кога ќе те види на врата, речи и дека имаш нешто многу важно да и кажеш, дека е итно и не може да почека, доволни се 10 минути. Мислам дека и од камен да има, ќе те прими и сослуша, па по разговорот ќе се замисли малку и ќе се поправи. Не може се наеднаш, но остави и/им време, вреди, верувај.
_____________________________
It is not how much you give or what you say, it is how much love you give in what you do ...
|