niki
|
Koga dojdov prv pat vo Grcija se soociv so eden za mene nov i cuden fenomen i kako sto vremeto proaga se pointeresen mi stanuva, a denes i utre imam prilika na nekoj nacin i na svoja koza da go osetam i da vidam kako e. Eve za sto se raboti: Mnogu cesto gledam luge koi odlucile sami da patuvaat i godisniot odmor da go pominat vo solo varijanta. Nekogas toa mi izgledase mnogu pateticno i nikako nemozev da razberam vo sto e zadovolstvoto vo ona vreme koe e opredeleno za luda zabava da bides sam, da odis na plaza sam, da jades sam, da setas sam, da izleguvas navecer po klubovi sam. No godinive sto sum ovde zapoznav mnogu takvi solo patnici, koi vo nivnite zivoti imaat i semejstva i prijateli i kolegi, a pak se odlucuvaat da otpatuvaat nekade sami i si pominuvaat mnogu ubavo. Prednosta vo ovoj vid na patuvanje verojatno e vo toa sto sam si go organiziras vremeto i im se posvetuvas samo na sopstvenite interesi i ne si obvrzan nikogo da cekas i da organiziras za da ti pravi drustvo. Druga prednost e i toa sto bidejki si sam primoran si da se druzis so domorodnoto naselenie i na toj nacin odblizu da im ja zapoznaes kulturata, obicaite, navikite, nacinot na ziveenje. E sega ne e sekoj sposoben za vakvo nesto i od razgovorite sto sum gi vodela so solo patnicive i so lugevo sto ziveat od turizam pa gi imaat za gosti dojdov do nekoj zaklucok deka treba i da si vo nekoja emocionalna sostojba, da ne recam kriza, koga ti treba da pobegnes od sopstvenoto sekojdnevie i da se najdes nekade kade sto nikoj nemoze da te povredi zosto neznae sto ti se slucuva vo zivotot. E sega da se vratam na sebe vo prikaznava. Deka imam krizi vo zivotot, ne e sporno, no ne sum odlucila uste deka e potrebno nekade da begam sama, za mene seuste dobar odmor bi bil so kerka mi i mm. Ama slucajno se pogodi poradi nekoi obvrski da moram da otpatuvam na dva dena na drug ostrov i toa sama. Se raboti za Siros, sum bila veke tuka pred dve godini, togas semejno, i togas uspeavme da go prosetame i zapoznaeme, a sega go gledam so poinakvi oci. Ostrovot e poznat so tradicija vo brodograditelstvo i arhitektura koja me pleni uste na prv pogled, a sega po vtor pat me ubedi vo svojata ubavina. Na nekoj nacin me potseka i na nas Ohrid, koj ete sega mi nedostiga, sigurno 6-7 godini go nemam poseteno. Glavniot grad na ostrovot oddava nekoj mir vo mene iako e mosne ziv sega vo ovoj period, a i preku zima. Se isprosetav po negovite ulicki, koi cesto se skali, bidejki gradot lezi na rid i se spusta do moreto kade sto ima golemo pristaniste i brodogradiliste. Za moja nesreka mi se pogodi da e denes den koga prodavnicite ne rabotat popladne, pa ke se vratam doma bez suveniri i osven bezbrojnite kafulinja i restorani i internet kafea ne uspeav da si najdam druga zabava, za plaza prekasno dojdov iako sakav da odam. Inaku se cuvstvuvam premnogu osameno, najmnogu mi nedostiga kerka mi i uste faktot sto za prv pat vo zivotot ke prespijam nok bez nea uste poveke me razocaruva, pa si dojdov na internet da si najdam uteha vo ringeraja. Sto znaci deka jas za takvi solo patuvanja ne sum kroena i edvaj cekam da se vratam doma pomegu luge so koi mozam da komuniciram. Dali vam vi se slucilo nekogas nekade da otpatuvate sami i koi se vasite razmisluvanja na temava?
< Поракaта ја уредил Elena -- 14.7.2009 10:11:27 >
|